Osnovan 1914 Apollo teatar(Harlem, N.Y.C.), je u početku bio siromašno Burleska pozorište gde crna populacija zbog rasne netrpeljivosti, nije smela da prisustvuje predstavama. Od 1934 Ralph Cooper, Sr. odlučuje da veoma popularan radio šou pretvori u LIVE programa sa publikom i tako nastaje "Veče Amatera" koje traje i dan danas u izmenjenoj formi. Princip je ostao isti, imaš scenu, tu je publika i "Let's Go!" Show is On! Pokaži šta znaš. Ella Fitzgerald je bila jedna od prvih pobednika "amaterskih večeri" i to sa novim stilom pevanja pod nazivom "SCAT". U narednim godinama Harlem pokazuje zašto je centar Soul-a "crne amerike". Stevie Wonder, Michael Jackson, James Brown i Lauryn Hill postaju novi pobednici "amaterskih večeri" . Apollo teatar polako postaje "landmark" Harlema i New York-a, gde sve više nije bilo važno koje je boje tvoja koža. Stavaranje muzičke istorije R & B scene je moglo da počne.

A sada o stvaranju beogradske muzičke istorije ... Ne mogu da odolim a da ne podvučem malu paralelu izmedju Apollo teatra i beogradskog amaterskog pozorišta Dadov. Dadov je iznedrio mnoge bendove u Beogradu, dajući im prostor da se iskažu, omogućivši im besplatnu scenu, promociju i mogućnost stalnog nastupanja na raznim manifestacijama koje je ovo pozorište organizovalo tokom osamdesetih godina.

Epilog: Niti je Beograd sačuvao Dadov, niti su umetnici koji su napravili karijere na toj sceni zapamtili odakle su krenuli. U konfuziji koja je nastala poslednjih 15 godina više se ne zna ko kome šta duguje. Gradski rok život vrteo se, pre svega, u četvorouglu „Akademija“, „Dadov“, Dom omladine i Studentski kulturni centar. Svaki dan su se održavale svirke u ova četiri muzička centra i ljudi su dolazili čak i ako ne znaju ko svira. Bilo je po principu – biće super ekipa, a od sastava koji nastupaju svideće ti se bar jedan – seća se Petar Janjatović, muzički novinar i kritičar.

Apollo teatar čuva svoje umetnike, koji kada ostare poziva da budu promoteri, da bar malo vrate ono što su dobili zahvaljujući pojavljivanjem na sceni Apollo teatra. Mi ne čuvamo naše umetnike, mnogih se čak i stidimo. Naša kultna mesta AKADEMIJA-SKC-DADOV su pomerena na marginu muzičkih dogadjanja u Beogradu. Ponosimo se našom muzičkom tradicijom i novim talasom '80 ih, a dozvoljavamo da je neizbežno jede "Grand produkcija" i šaban populacija.

Ako se toliko ponosimo, hajde da nešto i uradimo. Beogradjani probudite se i učite ne primeru Apollo Teatra. Nama je potrebna istorija grada, potrebne su nam priče učesnika tog doba od kojih možemo samo da naučimo. Nije samo SADA važno. Važna je i istorija, koja mora da bude tu pored nas "živa" i da nas podseća na jednu nestalu epohu koja se neće skoro ponoviti. Ili možda hoće...

piše: Dragan Petrović

idi na: Emisije