"Neko voli Popa neko Popadiju"

Sve je počelo naivno, kao nekad  davno na "priredbama u mesnoj zajednici“. Pod tim podrazumevam površnu organizaciju, jeftine "kostime" umotane u nekadašnji „plavi pak papir“ dobar naslov (biografija dijaspore) koji privlači pažnju,  i dosta volontera koji nemaju pametnija posla nego  da se motaju koje kude.  Cela priredba je imala i svoje voditelje, najavljivače, goste i  bombaste naslove.

O čemu se radi  ustvari? Radi se o manifestaciji „Biografija dijaspore“. Bože, kako ružna reč dijaspora, barem po meni. Izvinjavam se onima koji tako ne misle, ali to je jače od mene.

Ove godine je „jednoglasno“ odlučeno (čitaj jednim glasom) da se bira „ko je ko“ u dijaspori Severne Amerike po izboru sve - mogućeg i sve- znajućeg „Mi Magazina“ iz Toronta u organizaciji g-dina Nenada Stankovića lično, vlasnika istog medija već dugi niz godina. Proces izbora „prave ličnosti – umetnika“ je trajao mesecima i održavao se u prostoriji male pozorišne scene u Torontu (Palmerson Theatre) Bilo je tu svega i svakoga i naravno svačega. Od bombastih naslova tipa: „ Dodjite da vidite muzičku senzaciju Toronta uživo??? .... WTF“ , pa sve do kafanskih umetnika-ca, Toronta koji  su popunjavali program i bili tu samo što ih g-din Stanković  lično poznaje.

  skinuto sa You Tube. USER: zviždukuosam

Predstavljao se i na binu izlazio i ko je trebao i ko nije, malo se silovalo da se popuni  ionako, siromašni program, jer realno, nas ovde nema u milionima nego i desetinama hiljada. Izbor je sužen i mali. Pošto je izbor učesnika bio čisto lične prirode, jako je bilo važno da ste u dobrim odnosima sa organizatorom same manifestacije. Jer, ako  niste, ne postojite!

Lepota cele priče bi ostala na mojim „zlobnim“ komentarima i na privatnom izboru Nenada Stankovića, da naš dragi Konzulat Srbije u Torontu nije požurio i „brže – bolje“ dao svoj „autorski pečat“ izboru Mi magazina kao zvaničnom, jedinom, najboljem, najistinitijem i na kraju naj – pravednijem izboru lica dijaspore ikada! Kao što reče gospodin Vladimir Pavlov generalni konzul Srbije u Torontu: „Neko voli Popa neko voli Popadiju, a  ja dodajem, konzul voli Mi Magazin!“. Izgovor za pokroviteljstvo i blagosiljanje izbora  za lice diijaspore gospodin konzul nalazi u stavu:“ To je bilo jedino šta se dešavalo u kulturi i našoj zajednici od kada sam ja došao u Toronto????“ Da dragi gospodine generalni konzule, u pravu ste!? Hahahaha.

Postoje tu i drugi kulturni radnici i samostalni umetnici koji su svojim dugogodišnjim stvaranjem, radom prevazišli veličinu same manifestacije „izbora biografije dijaspore“ jer su postali dogadjaj za sebe.  Za neke od njih nije nadjen ni minimalan medijski prostor, niti im je davan bilo kakav kulturološki značaj ni u Mi Magazinu niti u konzulatu Srbije, koji bi morao da prepozna momenat kada treba da reaguje i prepozna talenat i kao takav javno podrži i predstavi u svojim prostorijama. Profesionalno nema šta!.
Mogla je kocka i drugačije da padne. Mogao je da se podrži i neki mladji umetnik  kome bi sam izbor značio mnogo više, kao podrška u daljem radu, umesto gospodinu Petričiću kome, to što je izabran verovatno ništa ne znači.  Malo se „kratkovido gladalo“ u procesu samog izbora,  površno i poltronski.  
Većina medija i samostalnih umetnika Toronta ( na održanom zajedničkom satanku u konzulatu Srbije u Torontu)  se složilo da je Konzulat pogrešio u postavljanju sebe na stranu jedne privatne organizacije(Mi Magazin) time dajući pečat i legalitet istoj, tretirajući isto kao da je čitav tim nezavisnih kulturnih radnika i medija  učestvovao u tome, a ne jedan čovek i njegovi prijatelji i istomišljenici.
Šteta je napravljena. Vest je otišla u etar, ista objavljena u javnim glasilima u Beogradu i Srbiji. Iskrivljena  slika „realnosti“ je stvorena kao jedina i zvanična koja dolazi sa ovih prostora.
Gospodin Stanković misli da je na njega izvršena „hajka“ zbog nezadovoljstva koje je izazvano pokrovoteljstvom konzulata prema njegovoj u privatnoj režiji manifestaciji. Nepravedan napad kako on kaže „na primitivan način“.

Nije tačno. Ne slaganje sa onim što on JAVNO radi i ko stoji iza toga nije hajka. Ja znam da je gospodin Stanković snalažljiv i da je obezbedio svoja ledja, još pre nego smo mi iskazali svoje nezadovoljstvo pokroviteljstvom konzulata prema njegovom Mi magazinu i biografiji dijaspore.
Reći ću nešto za kraj. Ideja Mi Magazina u suštini nije loša. Rekao sam to i samom autoru. Ne bih komentarisao sam način gostovanja i  način izbora biografije dijaspore, jer je sve to u režiji jednog čoveka i za mene nema težinu objektivnosti. Možemo da sednemo i pričamo o tome, ako g-din Stanković misli da smo ravnopravni sagovornici.  Od njegove strane sam pozvan da lično dodjem na sledeći  skup „biografija dijaspore“ . Ja ću doći u nadi da će i on promeniti svoj stav i isključivost koja ga krasi. Ako se pak to ne desi, nema veze, “ Neko voli popa neko popadiju, a ja bih na to dodao, partizanka Mara je bolničarka u Vršcu“..

Piše:Dragan Petrović
jazz pijanista i kompozitor

idi na: Kolumne

- Ostavi Komentar -