Minimaks
Milovan Ilić Minimaks
Milovan Ilić Minimaks rođen je 5. novembra 1938. godine u Lipnici, kod Kragujevca. Osnovnu i srednju školu završio je u Kragujevcu. U Beograd je došao na studije prava, 1957. godine. Počeo je da piše humoreske za list “Politika”, a zatim i za “Jež” sve do 1960. kada prelazi na “Drugi program Radio Beograda” i pravi neviđeni medijski bum emisijama “Sutra je petak” i “Tačno u podne” – emisija poznatija pod nazivom “Tup-tup”, koju je vodio 22 godine. Na RTS-u je vodio kultnu emisiju “Od glave do pete”. 1990. godine na TV Politika počinje da uređuje i vodi zabavnu emisjiu “Minimaksovizija”, koju je kasnije preneo na TV Pink pod nazivom “Maksovizija”, gde je vodio i emisiju “Nedelja kod Minimaksa”. Veoma kratko radio je i na TV Palma. U poslednjih nekoliko godina, Minimaks je vodio emisiju “Grand šou”, i svojim šarmom doprineo velikoj gledanosti ove emisije narodne muzike.
Kroz njegove emisije prošao je veliki broj srpskih pevača, muzičara, glumaca, političara i drugih javnih ličnosti. Među kolegama je važio za velikog profesionalca. Nikada nije kasnio na snimanja i za svakog gosta se temeljno i detaljno pripremao koristeći svoju obimnu novinsku dokumentaciju. Sarađivao sa časopisima Jež, Ilustrovana politika, Politika i dr. Zastupljen u više zbornika i antologija aforizama, dobitnik više nagrada između kojih je i prestižna nagrada "Radoje Domanović" za satiru 1995.
Objavio sledeće knjige:
- Sitna razmišljanja (1967)
- Iz malog mozga (1988)
- Minimaksime (1991)
- Pesme za antologiju (1991)
- Kratki romani (1994)
- Čista filozofija (1996)
- Vesti sa teleksa. Šta nam se događalo 1991-2002 (2002)
Predavao je jedno vreme na kursu za voditelje narodnog univerziteta "Božidar Adžija" u Beogradu.
Preminuo je 9. februara 2005.
Anegdote
Kao mlad novinar, Minimaks je vodio noćni program, u kome mu je gost bio poznati karikaturista Paja Stanković. Pričali su o svemu i svačemu, pa Minimaksu padne napamet suluda ideja da im se javljaju slušaoci i opisuju sebe, a da će karikaturista, na osnovu toga, crtati. Još ih pozove da za pola sata dođu na portirnicu Radio Beograda i uzmu karikaturu.
I, desi se ono što se do tada nikada nije desilo - slušaoci su se masovno javljali.
Šta je, u stvari, lucidni Minimaks smislio? Kad slušalac dođe na portirnicu da preuzme karikaturu, prvo preda ličnu kartu, koju portir doturi Paji Stankoviću. Paja brzo nacrta karikaturu, doda portiru, a on je uruči zadovoljnom slušaocu.
To je, valjda, bilo jedinstveno crtanje preko radija
idi na: Kolumne
