Ma koji IPAD bre...
Miris knjige
Volim da čitam knjige. I dalje je to za mene jedinstven svet u kome uživam da istražujem i da sa nestrpljenjem očekujem zvuk okretanja stranice, gde pritom gutam prvih par redova kao da nisu ni postojali, dok uzbudjeno čitam naslove nekih poglavlja u knjizi tražeći poslednju stranicu. Aha, 458 stranica. Značajno potvrdjujem glavom kao da odobravam piscu njegov izbor dužine knjige.
Kažu mi : „Kad toliko voliš knjige, kupi iPAD i njemu srodne „padove“ gde mogu da stanu stotine knjiga“. Ja ih pitam da li tu može da stane i miris prašine i boja stranice i fleke na njima dok jedem i čitam u isto vreme. Odgovor je ne može.
Ja neću da čitam knjige na „Star Trek“ način. Volim da držim knjigu u krilu i da čekam odredjeni momenat da počnem da je čitam. Isto tako volim da knjiga bude tu, pored mene kao neka sigurnost u koju zaronim da pronadjem izgubljenu reč, kao pre neki dan kada sam čitao knjigu "Teorija Književnosti" Dr. Radmila Dimitrijevića.
Ponekad onako u prolazu, pročitam naslov nasumice odabrane knjige i onako za sebe poluglasno ponovim ime autora kao da ga opominjem da je on sledeći na mojoj listi za čitanje.
Često sam odlazio u knjižare po Beogradu da osim kupovine, knjige često samo „mirišem“. Danas možemo da odemo u APPLE STORE i da mirišemo IPHONE ili IPAD . U njima nema mirisa znanja i istorije, mirisa štampe i presavijenih tabaka. Umesto toga dočekaće nas miris plastike natopljen znojem kineza koji sklapaju te naprave za 2 dolara na sat.
Razgovaram često na ovu temu i većina mi kaže da je ovaj nov pristup čitanju knjiga praktičan. Šta to znači? Ja ne želim da budem praktičan. Volim tradiciju, to mi daje kontinuitet postojanja i suštinu za kojom uvek tragam. Šta znači biti praktičan? Moderan... jeli to znači? Onda ja nisam u modi!
I dalje verujem da tradicionalan način čitanja knjiga čoveku daje klasu, posebnost, autentičnost. I na kraju sam izgled knjige je važan da me impresionira, kad ga okrećem , levo - desno kao da očekujem da sam autor glavom i bradom ispadne iz korica.
Svet se menja, traži se brzina pre „šmeka“. Nova tehnologija jede svoju decu i menja način života i na koji način stičemo nova saznanja. Pitam se ... zašto su u advokatskim kanclarijama zidovi i dalje ispunjeni knjigama, a ne samo jednim IPAD-om. Zamislite advokata koji ima samo kompjuter i IPAD u kancelariji bez sekretarice i knjiga, bez i jednog papira. Nama, običnom svetu uvaljuju novotarije kao rešenje u životu a oni „gore“ se i dalje drže tradicije i koncepta koji ona nosi. Mrzim kapitalizam.
Odoh da čitam knjigu „Teorija književnosti „ štampanu u Beogradu 1974, u kojoj još uvek stoje zapisane moje fus note iz prvog razreda gimnazije(1976). Korice su požutele, ja sam osedeo. Moje knjige stare kao i ja, hoću da moja prošlost stari zajedno samnom i da me čuva od sadašnjosti.
Dragan Petrović kulturni disident.
idi na: Emisije
