Jazz je uvek nedovršena pričа

O njima se govori u Torontu….

Влада мишљење да су џез пијанисти најсујетнији од свих музичара. Како се Ви осећате поводом тога?

- Mislim da su svi pro – muzičari sujetni, neko manje neko više u zavisnosti u „šta“ je ta sujeta upakovana. Ja ne mogu da pričam o sebi. Sujeta proizilazi iz raznih pobuda, za džez mislim da je povezana sa velikim muzičkim iskustvom i znanjem kao preduslovom, da se bavite džezom.

Ja bih više rekao da smo „ekcentrici“ nego sujetni. Ipak bi sujetu ostavio za Folk zvezde.

Da li vežbate?

- Moje vežbanje za nekoga ko se ne bavi profesionalno muzikom, može da zvuči kao da sviram koncert. Nekada sam polagao dosta vremena na tehnički zahtevne delove u izvođenju nekog dela, da bi time impresionirao sebe, a i druge. Sada kada vežbam, važan mi je performans i “vajb” koji se trudim da prenesem na slušaoca.

Tehnički sam odavno na zavidnom nivou, pa sada kao staro vino uživam. Vežbanje mi dođe kao razgovor sa samim sobom, bez truda da samog sebe impresioniram.

Šta znači kad u jazz-u “ nema zadnje note" ?

- Džez zahteva veliko i konstantno znanje koje mora da se proširuje svakodnevno. Da bi ste izbegli sudbinu “zadnje note” poznavanje intervala i strukture akorda koji svirate, mora da bude 100 – procentno! Džez je uvek nedovršena priča u kojoj džez kontrapukt ima jako važnu ulogu. Improvizacija se koristi kao razgovor koji može da bude “dosadan” ako se improvizuje bez mašte, ili može da bude “dijalog” ako se u to uključi lični sentiment, koji slušaoci instantno osete i podrže aplauzom. Pričam iz sopstvenog iskustva.

 

Nedavno ste izdali novo CD?. Po čemu birate pesme za improvizaciju?

- Pesme pronađu mene. Improvizacija kao izraz u džez muzici se dogodi. Ne planira se. Ja se okrećem improvizaciji samo kad imam „nešto da kažem“ . To „nešto“ je proizvod mog trenutnog emotivnog stanja, što ne znači da već sutra ta snimljena improvizacija može da bude okarakterisana kao nedorečena . To je jako lično pitanje, bar za mene …

Koliko vremena ulažete u promosanje samog sebe?

- Hahahaha. (Ne)obično pitanje. Sa mojih 50 godina mislim da je promocija samoga sebe neumesna kategorija. Ja pravim muziku zbog svoje unutrašnje težnje da se izrazim preko nota i za one koji vole da slušaju to što ja radim. Namerno nisam upotrebio reč „poštuju“ to što radim. Previše je mali krug ljudi koji vole tu vrstu muzike. Više ulažem vremena u obezbeđivanje uslova u mestima gde gostujem. Važnija mi je bina i izbor ljudi sa kojima delim tu binu, sa muzičkim polutanima ne sarađujem, ako je to ulaganje u promociju samog sebe onda sam ja narcis. Uostalom, moj koncert u Isabel Bader Theatre u Torontu 1 .10.2011. je to potvrdio

Kako vidite jazz u torontu?

- Toronto je okrenut džezu na tradicionalan način. Konzervativan. Bi- Bap era i swing i dalje traju na sceni. Nije ovo Nju Jork ili Boston gde možeš da slobodno istražuješ i druge pravce u džezu. Za takav pristup ljubitelji džeza u Torontu nemaju razumevanja. To sam osetio na svojoj koži mnogo puta.

Muzički rečeno, Toronto je selo kad je reč o džez muzici. Nisam srećan što sam ovde po tom pitanju i zato sam dosta puta svirao po USA u džez klubovima koji su deo svetske muzičke scene, gde Toronto ne pripada, jer se guši u svojoj konzervativnosti anglo-saksonskog mentaliteta.

Verujete da se sa jazz-om čovek radja??

- Ja sam bio okružen u početku sa klasičnom i izvornom-narodnom muzikom koju mi je moja majka prenela, jer jako lepo peva. Deda Aleksandar je svirao klarinet. Kao tinejdžer sam slušao Deep Purple i Black Sabath. Džez se rodio u meni zahvaljujući gitaristi George Benson-u negde 1978. godine. On je zagolicao moju radoznalost i stvorio želju da otkrijem više i eventualno postanem dobar muzičar. Pomogle su i džez večeri petkom, u “Domu Omladine Beograda” na koje sam kao jako usamljen išao, jer niko iz moje generacije to nije voleo da sluša. Kao džez muzičar sam sazreo ovde u Torontu u zadnjih 20 godina, jer sam sklonio sebe od svih uticaja sub kulture koju je Beograd nudio nesrećnih devedesetih godina, i posle kada je nastala “pink” era koja je uništila urbano jezgro grada. да.

za TorontoNovosti intervju vodila Ksenija Vučević mezzo sopran at Royal Opera Canada